Otrovne biljke u našim domovima: Sve što treba da znate za zaštitu dece i ljubimaca

Kada deca počnu da hodaju, prva briga roditelja je da obezbede sigurnu okolinu. Sklanjamo hemikalije, oštre predmete, pokretno namešćemo tako da ne predstavlja opasnost. Međutim, postoji jedan često zanemaren aspekt - otrovne biljke koje možda već imamo u svom domu ili bašti. Ove lepote, koje nas toliko osvajaju svojim izgledom i mirisom, mogu predstavljati ozbiljnu opasnost po zdravlje, a ponekad i život, naših najmlađih i naših četvoronožnih članova porodice.

Zašto su otrovne biljke opasne?

Mnoge biljke su tokom evolucije razvile mehanizme za odbranu od biljojeda, uključujući i proizvodnju različitih toksina. Ove supstance, iako prirodne, mogu biti izuzetno štetne po ljude i životinje. Deca, posebno ona mlađa, istražuju svet stavljajući stvari u usta, a atraktivni cvetovi i plodovi nekih biljka mogu izgledati kao savršena poslastica. Kućni ljubimci, naročito mačke i psi, takođe mogu biti znatiželjni i probati listove ili cvetove. Saznati koje biljke posedujete i kakav rizik one nose je prvi korak ka potpunijoj bezbednosti vašeg doma.

11 najopasnijih otrovnih biljaka

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je prelepa listopadna penjačica koja u proleće očarava velikim grozdastim cvetovima plavkaste, bele ili crvene boje, sa veoma jakim i prijatnim mirisom. Godišnje može da naraste i do tri metra, a često se viđaju čitave zgrade prekrivene ovom biljkom. Iako je predivna, nosi titulu jedne od najotrovnijih biljaka. Sve njene delovi su otrovni, a posebno opasne su seme i mahune. Progutano može izazvati teške gastrointestinalne probleme, kao što su mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku i dijareja, koja može dovesti do dehidracije.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Ova biljka sa prepoznatljivim zvonolikim cvetovima (belim, ružičastim ili ljubičastim) čest je ukras u vrtovima. Ironija je što se upravo iz nje, u kontrolisanim uslovima, proizvode lekovi za srce. Međutim, bilo koji deo ove biljke je izuzetno opasan ako se proguta. U blažim slučajevima trovanja javlja se mučnina, nesvestica, dijareja i grčevi. Teži slučajevi mogu dovesti do otkazivanja krvotoka i infarkta. Nažalost, nisu retki slučajevi gde je života stajala pokoju znatiželjnu mačku ili psa.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Česta stanovnica okućnica, hortenzija je grmolika biljka koja cvetaju od juna pa sve do kraja jeseni. Odlikuje se velikim, bujnim cvetovima živih boja - beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti - čija boja varira u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta. Zauzela je visoko mesto na listi najotrovnijih biljaka. Ubrzo nakon trovanja javlja se osip i svrabež kože, oticanje, mučnina i pojačano znojenje. Ukoliko se ubrzo ne dobije odgovarajuća medicinska pomoć, trovanje hortenzijama može dovesti do kome i otkazivanja krvotoka.

4. Đurđevak (Convallaria majalis)

Bela biljka intenzivnog i prepoznatljivog mirisa, đurđevak se često sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Međutim, celokupno cveće đurđevka je otrovno jer sadrži heterozide koji direktno utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. Đurđevak ima crvene plodove koji sazrevaju u septembru i koji su takođe veoma otrovni. Nakon dodira bilo kog dela ove biljke (cveta, stabljike, korena), neophodno je temeljno oprati ruke kako ne bi došlo do trovanja.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Anthurium, ili flamingov cvet, je popularna tropska biljka koja se često gaji u stanovima zbog svojih sjajnih, srcolikih cvetova, koji su najčešće crveni, ali mogu biti i u drugim bojama. Iako je veoma dekorativna, gutanje bilo kog njenog dela može dovesti do izrazito bolnih otoka i opekotina unutar probavnog sistema. Oticanje sluznice grla i jezika može biti toliko ozbiljno da dovede do gušenja, što je posebno opasno za decu.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Cveće koje tradicijom ukrašava grobove tokom dana sećanja, takođe je izrazito toksično. Kod ljudi dodir sa biljkom može izazvati svrabež kože i oticanje. Poznato je preko 100 različitih vrsta ove biljke. Zanimljivo je da je vrtlari često sade upravo zbog njenih toksičnih svojstava, kako bi oterali zečeve, koji ovu biljku zbog njenog ukusa zaobilaze u širokom luku.

7. Oleandar (Nerium oleander)

Oleandar je biljka na kojoj je otrovan baš svaki njen deo. Čak i slučajno udisanje dima koji nastaje sagorevanjem oleandra može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Poznata su istorijska trovanja ljudi, gde je čaj napravljen od listova ove biljke korišćen sa zlom namerom. Ova zimzelena biljka, česta u mediteranskom regionu, direktno utiče na rad srca, ubrzavajući ga, a trovanje njome može da dovede do infarkta i smrtnog ishoda.

8. Fikus Benjamina (Ficus benjamina)

Još jedan veoma čest stanovnik naših stanova, fikus benjamina, poznat i kao "benjaminovo drvce", takođe poseduje otrovna svojstva. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a sok većine njih, pri doticaju s kožom, može dovesti do iritacija, oticanja i jakog svrabeža, naročito kod osoba osetljivijeg imuniteta. Ako dođe do težih simptoma alergijske reakcije, neophodno je posetiti lekara.

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleje, koji se takođe klasifikuju pod rod Rododendron, imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja uključuju povraćanje, osip na koži, glavobolju, zamagljen vid i opštu slabost u mišićima. Osim što je opasna za ljude, azaleja je naročito toksična za konje. Postoji više od 1.000 podvrsta ove biljke, što je čini jednom od najraširenijih ukrasnih žbunjeva.

10. Narcis (Narcissus)

Jedan od najlepših vesnika proleća, narcis, zauzima i mesto na listi lepih ali opasnih biljaka. Najveća opasnost krije se u njegovoj lukovici. Ako se proguta, dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid, a biljka takođe može uticati i na rad srca. Lukovice su najopasnije tokom perioda sadnje i kopanja.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Ricinus, ili ricinusova palma, spada među najotrovnije biljke na svetu. Za razliku od prethodnih, ova drvenasta biljka se ne može gajiti u stanu i nije čest stanovnik vrtova, ali je bitno pomenuti je zbog izuzetne opasnosti koju predstavlja. Seme ove biljke, ako se proguta (svega 1 do 3 semenke), može dovesti do smrtnog ishoda. U blažem obliku trovanje se manifestuje kroz halucinacije i veliki, nepodnošljiv osećaj žeđi.

Kako prepoznati simptome trovanja biljkama?

Simptomi trovanja biljkama mogu varirati u zavisnosti od vrste biljke i količine progutanog toksina. Najčešći znaci uključuju:

• Mučnina, povraćanje, dijareja i grčevi u stomaku
• Oticanje usana, jezika i grla
• Otežano disanje ili gušenje
• Osip, crvenilo i svrab na koži
• Glavobolja, vrtoglavica, pospanost
• Nepravilan rad srca (prebrz ili prespor puls)
• Proširene zenice ili zamućen vid
• Konvulzije ili grčevi

Ukoliko posumnjate da je dete ili ljubimac progutao deo otrovne biljke, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć. Ponesite uzorak biljke sa sobom kako bi lekar mogao što brže da je identifikuje i primi odgovarajuće mere.

Preventivne mere: Kako obezbediti svoj dom?

Svest o opasnosti je prvi korak. Evo nekoliko praktičnih saveta kako da smanjite rizik:

• Identifikujte svoje biljke: Saznajte tačno koje biljke imate u kući i bašti i proverite njihov toksični potencijal.
• Postavite biljke van dosega: Držite sve potencijalno opasne biljke na visokim policama, visećim saksijama ili u prostorijama koja su deci zabranjena.
• Educirajte decu: Već od najranijeg uzrasta učite decu da ne stavljaju bilo šta u usta bez dozvole, posebno biljke i plodove.
• Budite oprezni tokom sadnje: Prilikom presađivanja ili sečenja biljaka, nosite rukavice, a zatim temeljno operite ruke. Sklonite sve otpatke i delove biljaka od dece i ljubimaca.
• Izmennite biljke: Ako imate veoma malu decu ili izrazito radoznale ljubimce, razmislite o privremenom uklanjanju najopasnijih biljaka iz doma, ili ih zamenite potpuno bezopasnim vrstama.

Zaključak: Lepota i opasnost idu ruku pod ruku

Važno je naglasiti da ogromna većina ljudi i ljubimaca živi pored ovih biljaka bez ikakvih incidenata. One su deo prirode i našeg okruženja već vekovima. Cilj ovog članka nije da izazove paniku ili da natera ikoga da se reši svojih omiljenih cvetića. Cilj je samoinformisanje i podizanje svesti.

Možda ste, kao i mnogi, odrasli uz većinu ovih biljaka i nikada niste imali problema. Međutim, znanje je moć. Saznanje da neka od ovih lepota nosi i potencijalnu opasnost omogućava nam da preduzmemo jednostavne mere predostrožnosti. Na taj način možemo da uživamo u lepoti cveća, a istovremeno budemo sigurni da smo našim najdražim obezbedili potpuno bezbednu okolinu za istraživanje i rast. Uvažavanje prirode u celini, sa svim njenim čarima i izazovima, ključ je za skladan život sa njom.