Hrononutricija: Kako da izgubite višak kilograma poštujući prirodni ritam organizma

U potrazi za savršenom dietom koja će trajno rešiti problem viška kilograma, mnogi se suočavaju sa brojnim izazovima. Restriktivni režimi, brojanje kalorija i konstantna glad često dovode do napuštanja dijete i povratka starih navika. Međutim, postoji jedan pristup koji nudi potpuno drugačiju perspektivu - hrononutricija ili hrono dijeta. Ova medicinska disciplina ne fokusira se samo na to šta jedemo, već i na to kada to radimo, poštujući prirodne ritmove našeg tela.

Šta je hrononutricija?

Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane zasnovanim na zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem organizmu. Njeno polazište je činjenica da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije.

Suština hrononutricije leži u saznanju da naš metabolizam ima svoj dnevni ritam, određen izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noću. Nije isto da li određenu vrstu hrane konzumiramo ujutru ili uveče. Ako unosimo namirnice u vreme kada naše žlezde nisu prirodno aktivne, zbunjujemo ih i tražimo od njih da rade onda kada bi trebalo da se odmaraju. Posledica ovakvog ponašanja je poremećaj metabolizma koji vodi ka hroničnim bolestima i gojaznosti, kako opšte tako i parcijalnoj, odnosno taloženju masnih naslaga u određenim delovima tela.

Za razliku od mnogih drugih dijeta, u hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica. Ne postoji brojanje kalorija, nema striktnih spiskova recepata po danima. Primena ovih principa omogućava trajan gubitak viška kilograma bez velike muke. Štaviše, ovaj režim može pomoći u postizanju normalnih vrednosti šećera, holesterola i triglicerida u krvi, sprečavajući nastanak dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Osnovna pravila hrono dijete

Da bismo ostvarili željene rezultate, neophodno je poštovati određena pravila koja se odnose na vreme i kombinacije konzumiranja hrane.

1. Obavezno i obilno doručkujte

Izostavljanje doručka je jedan od najtežih prekršaja u ishrani. Samo jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Ako preskačemo doručak, umesto da se prazne, rezerve se pune. Idealni doručak treba da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutru može efikasno da vari i iskoristi te kombinacije.

Ujutru se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili desert. Nikada ne uzimajte voće uz ručak.

2. Ručak kao punjenje baterija

Ručak ne bi trebalo preskakati, jer se izostavljen obrok često nadoknađuje uveče povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Nikada ne jedite desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, grašak). Među pogrešne kombinacije ubrajaju se jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira, banana i jogurt. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

3. Večera - vreme lakše hrane

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model, jer je to vreme kada telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lene", kortizon (hormon budnosti) se manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Ćelije tada žude za brzim šećerom kako bi ga što lakše uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate, kao i povrća koje je izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi tokom čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina (npr. masne ribe poput skuše, lososa, soma). Drugi dobri izbori za večeru su: grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima. Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba da bude kraće od dva sata.

4. Pravilno raspoređene pauze i užine

Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno je četiri sata. Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače, jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina. Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku (bilo da je ručak ili večera u pitanju). Vreme kada je ova kombinacija jedino moguća, čak i poželjna, jeste ujutro, kada je aktivnost enzima veoma značajna.

Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka. Slatkiši se ne smeju jesti uveče. Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova. Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni.

Kombinacije namirnica koje treba izbegavati

Jedan od ključnih elemenata hrononutricije je pravilno kombinovanje namirnica. Evo nekih primera pogrešnih kombinacija koje otežavaju varenje i doprinose stvaranju masnih naslaga:

• Meso i hleb/testenina/krompir
• Mleko/sirevi i meso u istom obroku
• Testenina i slatkiši
• Voće uz glavne obroke (posebno ujutru i uveče)

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata. Voće se eventualno može konzumirati sat vremena nakon obroka, ali samo kada je telesna težina idealna.

Uloga testa netolerancije na hranu

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, preporučuje se obavljanje testiranja netolerancije na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koje namirnice organizam može da iskoristi za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje treba izbegavati. Ovaj korak pomaže u daljoj personalizaciji ishrane i postizanju optimalnih rezultata, uključujući i efikasnije uklanjanje masnih naslaga.

Hrononutricija i medicinski tretmani za uklanjanje masnih naslaga

Iako hrononutricija može značajno da pomogne u regulisanju težine i oblikovanju figure, ponekad je za postizanje željenih rezultata potrebno uputiti se i ka medicinskim procedurama, naročito kada su u pitanju tvrdokorne, lokalizovane masne naslage koje ne reaguju na dijetu i vežbanje.

U tom kontekstu, pored opšte prihvaćenih metoda kao što su liposukcija i lipoliza, postoje i druge procedure poput dermolipektomije i lipotransfera. Važno je napomenuti da su ove procedure ozbiljni hirurški zahvati koji zahtevaju konsultacije sa stručnjacima.

• Liposukcija je hirurška procedura koja podrazumeva uklanjanje masnih naslaga mehaničkim putem. Koristi se za modeliranje tela i uklanjanje masnoće sa područja kao što su stomak, butine i bokovi.
• Lipoliza se često odnosi na neinvazivne ili minimalno invazivne tehnike koje razlažu masne ćelije, poput laserske ili injekcione lipolize. Ove tehnike mogu biti opcija za one koji žele manje invazivan pristup.
• Dermolipektomija je opsežnija procedura koja podrazumeva ne samo uklanjanje masnih naslaga već i uklanjanje viška kože, često nakon masnog gubitka. Ova procedura je kompleksnija i zahteva duži period oporavka.
• Lipotransfer je procedura u kojoj se masno tkvo uzima iz jednog dela tela (npr. stomak) i ubrizgava u drugi (npr. jagodice ili usne) kako bi se popunio volumen. Ova tehnika se koristi i u estetske i rekonstruktivne svrhe.

Iako se ove tehnike, poput anti celulit masaže, mogu koristiti za poboljšanje izgleda kože i tela, one nisu zamena za zdrav način života. Anticelulit masaža i anti celulit masaže mogu biti korisne kao dopuna zdravoj ishrani i vežbanju, pogotovo u borbi protiv celulita. Različite vrste anti celulit masaži, poput ručne anticelulit masaže ili onih koje koriste uredjaje, mogu poboljšati cirkulaciju i izgled kože. Međutim, za trajne rezultate, neophodno je kombinovati ove tretmane sa pravilnom ishranom, poput hrononutricije, i redovnom fizičkom aktivnošću.

Iskustva i rezultati

Brojna iskustva ljudi koji su primenjivali hrononutriciju govore u prilog efikasnosti ovog pristupa. Mnogi ističu da se ne radi o klasičnoj dijeti, već o promeni životnih navika i usvajanju pravilnijeg načina ishrane.

Korisnici navode gubitak od 1kg nedeljno, a neki čak i više. Osim gubitka težine, primećuju i druge pozitivne efekte: povećanu energiju, bolje varenje, poboljšanje tena i opšte osećanje blagostanja. Regulisane vrednosti šećera i holesterola u krvi takođe su česti pozitivni ishodi.

Ključ uspeha leži u upornosti i poštovanju pravila. Iako su ponekad dozvoljena manja odstupanja, doslednost je neophodna da bi se postigli trajni rezultati i sprečio jo-jo efekat.

Zaključak

Hrononutricija predstavlja holistički pristup ishrani koji poštuje prirodne ritmove ljudskog organizma. Umesto restriktivnih mera i brojanja kalorija, fokus je na vremenu i kombinacijama obroka. Ova disciplina ne samo da omogućava efikasno uklanjanje masnih naslaga i gubitak težine, već doprinosi i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja i prevenciji hroničnih bolesti.

Kao što jedan od korisnika ističe: "Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo." Usvajanje principa hrononutricije može biti put ka trajnoj promeni, koja podrazumeva ne samo le